IZREKE SVETIH OTACA
PREPODOBNI JEFREM SIRIN
1. Ne slusaj savete ljudi koji sebi ugadjaju, koji su sebe ucinili
robovima stomaka i telesnih strasti.
2. Svako ko voli cistotu i celomudrenost postaje hram Boziji.
3. Neka tvoja ruka ne bude ispruzena radi uzimanja, vec neka radije
bude ispruzena radi davanja (Sir. 4, 35).
4. Ko drugoga ogovara, sam sebe osudjuje. U onome ko ogovara prebiva
kleveta, i mrznja, i spletkarenje. On se pravedno smatra bratoubicom.
5. Hrana za oganj su drva, a hrana za razdrazljivost je visokoumlje.
6. Nemoj davati svome srcu da bude zalosno, nego se tesi u Gospodu.
7. Slavoljublje je dusevna bolest, lukava strast.
8. Nemoj se prevaznositi ako si zdrav telom, vec se boj.
PREPODOBNI JOVAN LESTVICNIK
1. Pre nego sto padnemo u greh, demoni nam govore da je Bog covekoljubiv.
2. Kao sto voda moze izbrisati slova, tako i suze mogu izbrisati grehe.
3. Mnogogovorljivost proizilazi ponekad od ugadjanja stomaku, a ponekad
od tastine.
4. Zloba proistice iz uobrazenosti i gneva.
5. Licemerstvo proistice od samozadovoljstva i svojeglavosti.
6. Ima bolesti koje se dobijaju radi ociscenja od grehova, a ima i
takvih koje treba da slomiju nas ponos.
7. Prejedanje je majka bluda, a morenje trbuha - vinovnik cistote.
8. Nemoj reci da skupljas blago radi siromaha. Carstvo se Nebesko moglo
kupiti i za samo dve lepte.
9. Onaj ko place za sobom, ne zna za uninije.
10. Gordost je krajnja beda duse koja u svome pomracenju misli da je
bogata.
11. Mnogi od nas nazivaju sebe gresnima, a mozda se odista i smatraju
takvima.No, tek trpljenje uvreda pokazuje kakvo je srce.
12. Ne skidaj dusevnog oka sa gordosti: medju svim lopovima duhovnim
nema opasnijeg od ove strasti.
SVETI ANTONIJE VELIKI
1. Ne uzdaj se u svoju pravednost, istinski se kaj zbog ranijih grehova,
obuzdavaj jezik, srce i stomak.
2. Kud god ides, uvek imaj Boga pred ocima; masta da radis imaj potvrdu
u Svetom Pismu; i ne napustaj brzo mesto na kome zivis. Sacuvaj ove tri
zapovesti i spasces se.
3. Kao sto su gordost i uznosenje uma sa visine nebeske djavola survali
u bezdan, tako smirenje i krotost coveka uzvisuju od zemlje na nebo.
4. Ako neko uzme podvig cutanja, neka ne misli da vrsi vrlinu, vec
neka u srcu smatra da cuti stoga sto nije dostojan da govori.
PREPODOBNI STARAC AVA ISAIJA
1. Onaj ko se trudi da nadje sa cime bi uporedio Boga, huli na Boga.
Onaj, medjutim, ko trazi kako da ga uspostuje, voli cistotu u strahu Bozijem.
2. Onaj ko, videci reci Bozije, sebe utvrdjuje na tumacenjima sopstvenog
razuma, ne poznaje slavu Boziju i Njegovo bogastvo, a onaj ko govori: "Covek
sam i ne znam", te uznosi slavu Bogu, stice bogastvo Bozije po sili svojoj
i po pomisli svojoj.
3. Ljubav prema ljudskoj slavi radja laz, a ponizavanje sebe u smirenju
u srce tvoje dovodi strah Boziji.
AVA EVAGRIJE
1. Pazi da, razgnevivsi se, ne prognas nekog brata. Za tako nesto citavog
zivota neces pobeci od demona tuge koji ce ti svagda za vreme molitve iznositi
tvoj prestup.
2. Celomudrenosti, tj. cistoti tela mnogo pomaze oskudnost u vodi.
Neka te u to ubede trista Izrailjcana koji su sa Gedeonom pobedili Madijam.
3. Priznak bezstrasca je kad um ugleda svoju sopstvenu svetlost, kada
postane spokojan u vezi sa mastanjima u snu i lako i pravilno shvata stvari.
4. Bezstrasce poseduje dusa koja i pri secanju na stvari ostaje spokojna,
a ne ona koju stvari ne plene.
5. Istiski prijatelj je onaj koji zuri da prenese radosne dogadjaje.
6. Visoko mosljenje o sebi nikako se ne slaze sa cinjenjem niskih dela.
7. Kod svakoga samouverenje ometa samopoznanje.
8. Najgore imanje je nedolican zivot.
9. Sujetna narav je bolest duse.
10. Dobro je ciniti dobro svima, a osobito onima koji ne mogu da vrate.
11. Svetlost duse jeste istinsko sagledavanje.
12. Ljubeci ono sto ne treba, neces ljubiti ono sto treba.
13. Pocetak ljubavi je dobro uzajamno misljenje.
14. Gorda pomisao rastura vrline.
15. Put se ravnja milostinjom.
16. Sramno je robovati telesnim strastima.
17. I Bog se brine o onome koji se dobro brine o sebi.
18. Celomudreno srce je pristaniste sagledavanja.
19. Gorda dusa je razbojnicka pecina. Ona ne trpi glas poznanja.
20. Po suzama poznaj da li se bojis Boga.
21. Smirenje duse je nepobedivo oruzje.
22. Precutkivati istinu znaci zakopavati zlato u zemlju.
23. Bolje je biti usred hiljada sa ljubavlju, nego sam u pecini sa
mrznjom. (Pouka bratiji u opstezicu)
24. U obitalistu smirenih pociva Gospod, a u domu gordih umnozava se
proklestvo.
25. Nemoj obilno nasicavati telo svoje, pa ce skverne pomisli ponestati
u tebi.
26. Praznik Gospodnji je zaborav zla. Onog. pak, ko pamti zlo, obuzece
plac.
27. Bolje je spavati, nego vreme provoditi u praznoslovlju.
28. Ljubavi prethodi bestrasce, a znanju prethodi ljubav.
29. Na mru uzimaj hleb i vodu i duh bluda ce pobeci od tebe.
30. Reci jeretika su vesnici smrti. Ko ih prima pogubice svoju dusu.
31. I sad me poslusaj, sine moj: Ne prilazi vratima nevernih ljudi
i nemoj ici preko njihovih mrezi, da se ne bi zapleo.
32. Video sam oce njihovog mudrovanja (jeretickog), i ne ugledah svetlost
istine u njihovim recima.
33. Kad ne bi bilo iskusenja, niko se ne bi spasao.
34. Pocetak spasenja je samoukorevanje.
PREPODOBNI ISIHIJE, PREZVITER JERUSALIMSKI
1. Od drskosti (tj. od nepazljive preterane smelosti u opstenju sa
drugima), treba bezati kao od zmijskog otrova, i od pojedinacnih razgovora
- kao od zmija i poroda otrovnica. Jer, oni vrlo brzo mogu dovesti do potpunog
zaborava na unutrasnju borbu i dusu svesti dole sa radosne visine koja
se stice cistotom srca. Prokletstva dostojan, zaborav se, kao voda ognju,
protivi paznji.
2. Mi nismo jaci od Sampsona, ni mudriji od Solomona, ni razumniji
od blazenog Davida, niti volimo vise Boga od apostola Petra. Stoga, ne
treba da se uzdamo u sebe. Jer, Sveto Pismo da ce onaj koji se uzda u sebe
pasti strasnim padom.
3. Kao sto jednim istim kanalom ne mogu da prolaze zajedno vatra i
voda, tako ni greh ne moze da udje u srce, dok prethodno ne pokuca na vrata
srca mastarijom lukavog priloga (sina).
4. Kao sto je za one koji su izgubili apetit i koji osecaju odvratnost
prema hrani koristan gorki pelen, tako jX-Mozilla-Status: 0009orisno da
se zlopate.
5. Onaj ko ne zna istinu, ne moze istinski ni verovati, buduci da znanje
po prirodi prethodi veri. Ono sto je receno u Pismu, receno je ne samo
da bismo mi znali, nego da bismo i tvorili.
6. Bezstrasce i smirenje vode poznanju. Bez njih niko nece videti Gospoda.
7. Mnoge se strasti kriju u nasim dusama. One se, medjutim, pojavljuju
tek kada se pred ocima pokaze njihov uzrok.
8. Neocekivana iskusenja nas po promislu uce da budemo trudoljubivi.