БЕСЕДА

о тајанственом божанском тројству

Јер је троје што свједочи на небу:

Отац, Ријеч и Свети Дух; и ово је троје једно.

И троје је што свједочи на земљи:

дух, и вода и крв; и троје је заједно. (I Јованова 5, 7-8)

Кад читамо Свето Писмо треба будно да мотримо на сваку реч. Брзом читаоцу, на пример, неће пасти у очи разлика коју Јеванђелист повлачи између небеског тројства и земаљског тројства. За небеско тројство он каже: и ово је троје ј е д н о, а за земаљско: и троје је з а ј е д н о. Огромна је разлика између бити једно и бити заједно. Отац, Син и Дух Свети су једно, док су дух и вода и крв само заједно, а не једно. Јер и непријатељи могу бити заједно али не и једно. Сви су људи на земљи заједно али нису једно. Вода и крв чине тело, а дух је дух. Т и ј е л о пак ж е л и п р о т и в д у х а а д у х п р о т и в т и ј е л а (Галатима 5,17); нису, дакле, једно, али су ипак заједно. И кад човек умре, заједница се кида и престаје; крв и вода иду на једну страну, а дух на другу. Дочим је божанско тројство на небесима не само заједно него и једно.

Но има једно тројство у унутрашњем небу човековом, које треба да буде не заједница него јединство, да би човек блажен био и овога и онога света. То је јединство ума, срца и воље. Докле је ово троје само у заједници, дотле је човек у рату и са самим собом и са небеским Тројством. Када пак ово троје постане једно, тако да ниједно не влада и ниједно не робује, онда човек бива испуњен једним м и р о м к о ј и

п р е в а з и л а з и с в а к и у м (Филибљанима 4,7, сваку реч, свако објашњење, сваки страх и сваку жалост. Тада мало небо у човеку почиње личити на велико небо Божје, и о б р а з и п о д о б и ј е Божје бива тада јасно у човеку.

Господе троједини, помози нам личити бар на оне који личе на Тебе. Теби слава и хвала вавек. Амин.