БЕСЕДА

о виду очију и виду духа

На очи нађе се као човјек (Филиб. 2, 7)

То апостол Павле говори, онај исти апостол, који је о Господу Исусу рекао, да је О н о б л и ч ј е

Б о г а ш т о с е н е в и д и, да је р о ђ е н п р е с в а к е т в а р и (Колош. 1, 15), и да у Њ е м у

ж и в и с в а к а п у н о ћ а Б о ж а н с т в а т ј е л е с н о (2,9). То је Господ по суштини и по унутрашњем бићу своме, но н а о ч и с е н а ђ е к а о ч о в ј е к. Људи којима је срце окамењено и ум помрачен распознају предмете около себе само очима. Такви људи у оне дане погледаше очима и видеше Исуса као човека, и не даде им се да ишта више дознаду о Њему сем оно што телесним очима видеше. Телесни људи погледаше у Исуса и видеше тело, али не видеше у том телу ни Бога ни човека (идеалног и безгрешног).

И данас ко суди само према ономе што види, одриче Исусу све оно што не може да види и код осталих људи. Нико не може о Господу правду рећи, ко Га само очима цени. Оно што очи могу од Њега да виде то је само једна мала завеса, иза које се крију вечите тајне неба и највеће тајне времена и земље. Но да се види оно што се крије у Њему иза телесне завесе, за то треба имати вид духовни, т.ј. Духа Божјега у срцу своме, Духа, који отшкрињава завесу и показује тајне.

Господе, Тајно најслађа, удостој нас посете Духа Твог Светог. Теби слава и хвала вавек. Амин.