БЕСЕДА

о једном Путу, Истини и Животу

Ја сам пут и истина и живот;

нико не ће доћи к оцу до кроза ме

(Јов. 14, 6)

Ове речи, браћо, нису само речене, него и крвљу заливене, васкрсењем потврђене, Духом Светим у срца верних усађене, и црквом кроз векове и векове доказане и – доказане. Од свију блага на свету људи највише воле живот. И више воле људи живот него ли и истину, иако нема живота без истине. Врховно је благо, дакле, живот, а истина је темељ живота. Ко љуби живот, мора љубити и истину. Но где је пут ка истини? Ј а

с а м п у т, вели Господ. Он не вели: и ја сам пут, да не би неко помислио, као да има и неки други пут ка истини изван Господа Исуса. Но Он није само пут него и и с т и н а и живот, да нико не мисли као да има и нека друга истина и неки други живот изван Господа Исуса. Он се зато родио као човек, да људима пут покаже; зато се и распео, да крвљу Својом обележи пут. Н и к о н е ћ е д о ћ и о ц у д о к р о з а м е. Ово треба да разумеју они који се заваравају помишљу, да могу познати Бога и задобити царство Божје и мимо Господа Исуса Христа. Ту лажну наду, ту очајну самообману, Господ им је сасвим пресекао горњим речима. И апостол, који је те речи чуо и записао у Јеванђељу, исказује их у посланици својој још и овако: к о ј и с е г о д

о д р и ч е с и н а н и о ц а н е м а (I Јов. 2,23).

О Господе Исусе, благословени и изворе благослова, ваистину Ти си нам једини пут, једино видело, једина истина, једини живот и животодавац. Тебе признајемо пред људима и ангелима као јединог Бога и Спаса нашега. Помилуј нас и спаси нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.