Осећајући
сву јачину овог сведочанства које тако одлучно осуђује секташко учење,
адвентисти и Јеховини сведоци пронађоше заштиту у измењеној интерпункцији.
Објашњење је у овоме: Христос није обећао разбојнику да ће с њим бити у
рају тога дана кад умру, него ће доћи у рај о општем васкрсењу мртвих.
По њиховој тврдњи запета у тексту Св. писма није добро постављена. Не треба
да стоји као што пише у свима преводима досадашњим и оригиналним текстовима
Јеванђеља: “Заиста, кажем ти: данас ћеш са Мном бити у рају”,[1]
него треба да стоји овако: “Заиста, кажем ти данас: бићеш са Мном у рају”.
И они у својим најновијим преводима тако и пишу!
Имају
ли какве доказе којим би оправдали такав свој превод и тумачење? – Да!
Образложење је у овоме: првобитни текст Св. писма није имао никакву интерпункцију
него су биле само наређане речи једна иза друге. Интерпункцију у текст
Лукиног Јеванђеља није увео сам Лука, него, као и у све друге књиге Светог
писма то је увео венецијански штампар Мануције тек почетком петнаестог
века.
А
увео је погрешно, јер Христос није могао обећати разбојнику да ће у рају
бити с њим већ истога дана, јер тог дана се ни Христос још није био узнео
своме Оцу небеском. Кад је Марија Магдалина хтела да Му приступи и дотакне
Га, Он јој рече: “не дотичи Ме, јер још нисам отишао горе Оцу” (Јн. 20,17).
Према
томе, на дан распећа, кад је Христос изговорио оно обећање разбојнику,
ни Он сам још није био отишао у рај, а камоли разбојник. Значи, Његово
обећање се и не односи на тај дан, него на једно друго време, на оно време
кад Христос дође у “своје царство”, дакле на време општег васкрсења. Али,
обећање је дато “данас”, то јест оног дана кад Му се разбојник обратио
па пошто је тог дана Христос био изузетно понижен, осуђен, распет, попљуван,
за то му управо и наглашава “заиста ти кажем данас”.[2]
Ово
објашњење има своју логичку форму, но при свем том оно је нетачно. Прво,
Мануције који је увео интерпункцију у текст Св. писма није то учинио произвољно
на своју руку него онако како је Црква још од раније тај текст схватала.
А да је Црква тај текст схватала у смислу да ће Христос увести разбојника
у рај већ истог дана кад буду оба издахнули, о томе постоје као непобитна
сведочанства црквени богослужбени текстови који су бар хиљаду година старији
од штампара Мануција. Тако на пример, Св. Јован Златоусти од кога имамо
литургијске молитве живео је на хиљаду година пре Мануција. а текст једне
молитве из литургије, коју свештеник чита после проскомидије и после великог
входа гласи: “У гробу телом, у аду душом, у рају са разбојником и на престолу
са Оцем и Духом био си, неописиви Христе Боже, који све испуњаваш”. Дакле,
“у рају са разбојником”! У тропарима који се припевају на литургији уз
стихове о блаженствима често се спомиње да је Христос разбојника који га
је са покајањем признао за Господа, увео у рај. Дакле, Мануције интерпункцију
није увео својевољно, него је имао покриће у општем веровању Цркве да је
Христос покајаног разбојника увео у рај “данас”, то јест онога дана када
му је обећање и дао.
Оваква
интерпункција како ју је Мануције навео и како је цела Црква схватила далеко
пре Мануција има и своје логично оправдање у самом смислу текста. Христос
је много пута имао прилике да изговори речи: “Заиста, заиста вам кажем”,
а никад није томе додавао још и реч “данас”. Никад он није никоме рекао:
“заиста кажем вам данас”, просто стога, што се оно “данас” подразумева,
пошто свако коме је Христос говорио, види и зна да му Христос говори “данас”,
а не говори му “сутра” или “лане”, или “догодине”. Зато није било никакве
потребе да он то “данас” наглашава ни онда кад је дао обећање разбојнику.
Разбојник је свакако био свестан тога да му Христос говори “данас”, али
за разбојника је важно кад ће се испунити дато обећање, кад ће он доћи
у рај? Ех, ту је онда место ономе временском прилогу “данас”. Дакле, данас
ћеш са мном бити у рају!
Није
тачна ни секташка тврдња да Христос није био у своме царству, у рају, пре
вазнесења. Заборављају секташи да је Он Бог и да се по својој Божанској
природи није ни одвајао од Оца. Па кад обећава разбојнику рај Он то обећава
као Бог, јер само Бог има право некоме да обећа и даде рајско блаженство!
Тачно
је да је Христос рекао Марији Магдалини да Га се не дотиче јер још није
био отишао Оцу. Но, ту је реч о Христовом васкрслом телу. Марија
је хтела да дотакне Његово тело, а то тело још није било узнесено.
Зашто пак није Марији дозволио да Га дотакне, а осталим апостолима и Томи
управо нудио да Га дотакну (Лк. 24, 39; 20, 27), о томе немамо директног
обавештења у Јеванђељу.
Тако,
дакле, нова секташка интерпункција Христовог обећања разбојнику сасвим
је произвољно кварење смисла Св. писма да би се спасло секташко порицање
душе и раја, а нема уза се ни историјско ни логичко оправдање. Христос
је разбојнику због чистосрдачног покајања обећао приступ у рај оног истог
дана кад буду издахнули, а то значи постоји и рај и душе у њему. Ко жели
то да пориче, може то чинити на основу материјалистичке философије, али
тада нек се сматра и не назива хришћанином, и нека никоме не прича да верује
“само Писму”.