1. Prizivaj Boga da ti otvori oci srca tvoga, i da uvidis korist molitve i citanja koje se iskustvom razumeva.
2. Ne budi ucenik hvalisavog, da se ne bi naucio gordosti a ne smirenoumlju.
3. Ne uznesi se srcem zbog toga sto poznajes Pisma, da ne bi umom pao u zamku duha hule.
4. Ne pokusavaj da resis bilo kakav problem posredstvom spora, vec pomocu sredstava koje nalaze duhovni zakon, tj. strpljenjem,  molitvom i nepokolebivom nadom.
5. Onaj ko se moli telesno i koji jos nema duhovnog znanja, slican je slepcu koji vice: Sine Davidov, pomiluj me (Lk. 18, 38).
6. Zlo koje se zadrzava u pomislima ogrubljuje srce. Uzdrzanje, pak, sa nadom istrebljuje zlo i skrusava srce.
7. Bdenje, molitva i trpljenje nevolja, obrazuju neskodljivu i korisnu skrusenost, samo ukoliko njihovu ravnotezu ne presecemo pohlepom. Ko je istrajan u njima, obresce pomoc i u ostalome. Ko je, pak, nemaran, i ko ih razdvaja, u vreme ishoda ce osetiti neizdrzivu patnju.
8. Postoje mnogi nacini molitve, koji se medusobno razlikuju. Nijedan nacin molitve nije stetan, osim ako se ne radi o satanskom delu, a ne o molitvi.
9. Kada se secas Boga, umnozi svoje molitve, da bi se i tebe Bog setio, kada ga budes zaboravio.
10. Kad citas Sveto Pismo, shvati smisao koji je u njemu sakriven: Sto se ranije napisa za nasu se pouku napisa (Rim. 15, 4).
11. Zakon slobode (Jevandelje), uci svakoj istini. Mnogi ga citaju razumom, ali je malo onih koji ga razumeju kroz izvrsavanje zapovesti.
12. Onaj ko trpi nepravdu od ljudi sacuvan je od greha, i saobrazno stradanju dobija pomoc.
13. Onaj ko se moli za one koji mu nanose nepravdu, pobeduje demone. Onoga, pak, koji im se suprostavlja, ranjavaju demomoni.
14. Ljudska uvreda pricinjava srcu bol. Medutim, ona je uzrok cednosti za onoga koji je podnosi.
15. Otkrij svoj razum Vladici, , jer covek gleda u lice, a Bog u srce.
16. Svaki nezeljeni jad neka ti bude ucitelj secanja na Boga, pa ti nikada nece nedostajati pobude za pokajanje.
17. Svako stradanje po Bogu jeste istinsko delo poboznosti. Jer, istinska ljubav se proverava suprotnostima.
18. Pazi na ucinak nezeljene patnje, pa ces pronaci ociscenje od greha.
19. Mnogi saveti drugih bivaju nam na korist, ali za nas licno nista nije prikladnije od naseg misljenja.
20. Ako zelis bez osude da primas pohvale od ljudi, zavoli najpre da te izoblicavaju za grehe.
21. Onaj ko dobrovoljno pretrpi ponizenje radi istine Hristove, od mnogih ce biti stostruko proslavljen. Najbolje je da covek svako dobro cini radi buducih dobara.
22. Od slastoljublja proizilazi nemar, a od nemara zaborav. Jer, Bog je svima darovao znanje o onome sto je korisno.
23. Videh proste ljude, smirenoumne na delu, koji postase mudriji od svih mudraca.
24. Onaj ko omalovazava razboritost i hvali se neznanjem, nije neznalica samo na recima, nego i razumom.
25. Reci Bozanskog Pisma citaj delima i ne prepustaj se pricljivosti, nadimajuci se tananim mislima.
26. Ko ispunjava zapovesti, neka ocekuje iskusenje, jer se ljubav prema Hristu proverava suprotnostima.
27. Uzrok svakog zla jeste tastina i uzivanje. Ko ih ne zamrzi, nede pobediti ni jednu strast.
28. Um se oslepljuje trima strastima: srebroljubljem, tastinom i uzivanjem.
29. Ko ne poznaje istinu, ne moze istinski verovati. Jer, prirodno je da znanje prethodi veri.
30. Onaj ko se razborito moli, podnosi nevolje koje ga sustizu. Onaj, pak, ko ima zlopamcenje, ne moze se cisto moliti.
31. Ako sagresis, nemoj osudivati delo vec misao, jer da um nije prethodio, telo ga nebi pratilo.
32. Ko tajno cini zlo, lukaviji je od onih koji javno cine nepravdu. Zbog toga ce se teze muciti.
33. Kao sto je nemoguce udruzvanje vode i vatre, tako su suprotni samoopravdanje i smirenje.
34. Ne ostavljaj greh neizgladjenim, makar bio i sasvim mali, da te nebi odvukao u vece zlo.
35. Bolje je da se pobozno molis za svoga bliznjeg, nego da ga osudujes za svaki greh.
36. Onoga ko se iskreno kaje, ismevaju nerazboriti. Medutim, to je znak njegove bogougodnosti.
37. Tek kad iz naseg razuma odagnamo svaki voljni greh, modi demo da se borimo i protiv strasti predubedenja.
38. Ko trazi slavu, obuzet je strascu. Ko se zalosti u nevolji, voli uzivanje.
39. Onaj koji sve ispituje, a drzi se dobra, samim tim se uklanja od svakog zla (1. Sol. 5, 21-22).
40. Bez secanja na Boga ne postoji istinsko znanje. Duhovno znanje bez secanja na Boga jeste kopile.
41. Coveku okorelog srca koristi rec tananog znanja, jer ga privodi strahu. On, naime, bez straha nerado prihvata trudove pokajanja.
42. Krotom coveku koriste reci o veri, jer on ne iskusava dugotrpeljivost Boziju i ne grize ga savest zbog cestih sagresenja.
43. Cuvsi ruzne reci, ne gnevi se na onoga sto ih je izrekao, nego na sebe. Jer, ako lukavo slusas, lukavo ces i odgovoriti.
44. Od onog sto licemerno hvali, uskoro ocekuj osudu.
45. Smenjivanje dobra i zla primaj spokojno. Na taj nacin Bog otklanja nedostatke stvari.
46. Ko govori da poznaje sva davolska iskustva, jos ne poznaje savrseno samoga sebe.
47. Ne pozeli da slusas o nesreci svojih neprijatelja. Onaj ko slusa takve reci, sabira plodove svog zlog nastrojenja.
48. U vreme bola pazi na prilog uzivanja, buduci da se tada lako prihvata kao uteha.
49. Neki nazivaju razboritima one koji rasuduju o culnim stvarima. Medutim, razboriti su samo oni koji zadrzavaju svoje zelje.
50. Pre nego sto odbacis zlo, nemoj slusati svoje srce. Jer, ono trazi ono sto vec ima u sebi.
51. Onaj ko nerado preispituje svoju savest, ni telesne trudove iz poboznosti ne prihvata lako.
52. Ko ne prihvata dobrovoljna stradanja radi istine, podvrgnuce se tezim nevoljnim mukama.
53. Onaj ko mudruje i prica bez dela, bogati se nepravdom, i njegov trud, po Pismu, ulazi u tudu kucu.
54. Znanje bez vrlinskih dela jeste nesigurno, pa makar bilo i istinsko. Jer, potvrda svega jeste delo.
55. Pismo nam savetuje da upoznamo Boga razumom kako bi smo Mu pravilno sluzili delima.
56. Bez umnog prizivanja ne postoji savrsena molitva. Gospod cuje um koji nerasejano vapije.
57. Nije uzdrzljiv onaj koji se hrani pomislima, cak i ako su korisne. Jer, one ne mogu biti korisnije od nade.
58. Swmrtni greh je onaj za koji se covek ne kaje. Cak ni svetitelj, koji bi se pomolio za taj greh umesto njega, nece biti uslisen.
59. Znak nelicemerne ljubavi jeste oprastanje uvreda. Tako je Gospod zavoleo svet.
60. Kada um zaboravi cilj poboznosti, vidno delo vrline postaje beskorisno.
61. Delima pokazi sebe mudrim u odnosu na ljudsku volju i na zahvalnost Bogu. Jer, rec nije mudrija od dela.
62. Ko cini dobro i trazi nagradu - ne sluzi Bogu, nego svojoj volji.
63. Kada gresna dusa ne prihvata sa smirenjem nevolje koje je zadese, andjeli za nju kazu: Lecismo Vavilon, ali se ne isceli (Jer.51, 9).
64. Strast koja se nasom voljom upraznjava na delu, kasnije, i bez nase i protiv nase volje nasilno nama vlada.
65. Nadmenost i hvalisanje su uzrocnici hule, a srebroljublje i tastina - nemilosrdnosti i licemerja.
66. Znanje coveka je istinito u meri u kojoj ga potvrduju krotost, smirenost i ljubav.
67. Dobro je da pomazemo recima one koji pitaju, ali je mnogo bolje da ih pomognemo molitvom i vrlinom. Jer, onaj ko sebe pomocu njih prinosi Bogu, pomaze i sebi i svome bliznjem.
68. Od svih zala prvo je neznanje, a zatim neverovanje.
69. Iskusenje izbegavaj trpljenjem i molitvom. Ko se bez njih bori protiv iskusenja, samo ce ga ukrepiti.
70. Krotak po Bogu je mudriji od svih mudraca, i smiren u srcu je jaci od najjacih. Jer, on jaram Hristov (Mt. 11, 29) nosi sa znanjem.
71. Kada nas muce zle misli, treba da osudujemo sami sebe, a ne praroditeljski greh.
72. Onaj ko trpi uvredu i pri tome se ni recima, ni mislima ne prepire sa uvrediocem, stekao je istinsko znanje i pokazuje tvrdu veru u Vladiku.
73. Secanje na Boga postaje bol srca zbog poboznosti. Svaki ko zaboravlja Boga postaje samougodljiv i bezosecajan.
74. Ako zelis da Gospod pokrije tvoje grehe (Ps. 31, 1), nemoj otkrivati ljudima da imas vrline. Jer, kako mi postupamo sa nasim vrlinama, tako Gospod postupa sa nasim gresima.
75. U nevoljnim mukama skrivena je milost Bozija koja onoga koji pokazuje trpljenje vodi ka pokajanju i spasava od vecnog mucenja.
76. Nemoj pitati kako moze siromasan da zivi u nasladama kada nema neophodne uslove. Jer, i u pomislima se moze pohotno ziveti gore nego na delu.
77. Jedno je poznavanje stvari, a drugo je istinsko poznanje. Koliko se sunce razlikuje od meseca, toliko je drugo korisnije od prvog.
78. Ako zelis da prineses Bogu besprekorno ispovedanje, nemoj spominjati pojedinacno svoje predasnje grehove, vec hrabro trpi njihove posledice.
79. Svako plotsko uzivanje proizilazi od prethodnog odmora, a odmor rada neverje.
80. Gord i tast covek se medusobno vrlo dobro slazu. Gord hvali tastog, jer se pred njim ponasa ropski, dok tasti velica gordog koji ga neprestano hvali.
81. Ko zbog ocekivanog buduceg blaga prihvata postojece nevolje, nalazi znanje istine i uspesno se izbavlja gneva i tuge.
82. Sa onima koji ti nisu polozili zakletvu o potcinjenosti nemoj da se prepires kad se protive istini, da ne bi izazvao mrznju, kao sto kaze Pismo (2. Tim. 2, 23).
83. Ne budi dvolican, tj. jedan na recima, adrugi u svojoj savesti, buduci da takvog Pismo stavlja pod kletvu (Prem. Sir. 28, 15).
84. Cuvaj reci svoje od samohvalisanja i pomisli od uobrazenosti, da te ne bi Bog ostavio i da ne bi ucinio suprotno. Jer, dobro covek ne cini sam, nego uz pomoc svevideceg Boga.
85. Slastoljubac se zalosti kada ga prekorevaju i kad se zlopati, a bogoljubac kada ga hvale i kada ga okruzuje izobilje.
86. Niko ne moze imati bol i zalost po Bogu ako prethodno ne zavoli njihove uzroke.
87. Ne pokusavaj da izoblicavanjem pomognes onoga koji se hvali vrlinama. Jer, isti covek ne moze istovremeno voleti samoisticanje i istinu.