Најпре их треба тачно и брижљиво испитати, да их неко већ није крстио, и да ли истински желе да се удостоје светог крштења из љубави према Спаситељу Христу Богу нашем, ради спасења душе своје, а не ради неке зараде  или ради неког другог  привременог разлога. И пошто се увери архијереј, или свештеник кога је он одредио за овај посао, да заиста то желе једино са разлога спасења, он их првог дана оглашава, то јест поучава их хришћанској вери, и надева им хришћанска имена.
              Чин оглашења одраслих и надевање хришћанских имена.
               Они који желе да се огласе и добију хришћанска имена долазе са својим кумовима архијереју, и пошто добију од њега благослов, одлазе цркви и стају побожно  са страхом Божјим споља пред вратима цркве. Ако их има мушких и женских, мушкиње стаје с десне а женскиње с леве стране.
              Архијереј пак, дошавши у цркву, улази у олтар, меће на себе мандију, епитрахиљ и омофор, и митру на главу, излази из олтара и узима жезал у леву руку. А свештеник, обучен у епитрахиљ и  фелон,  са целокупним клиром излази из олтара ка вратима цркве, читајући или певајући  псалам 34 (стр. 339).
              И пошто дођу на врата цркве, завршивши унутра у цркви псалам, ако је епископ, седа на припремљено му место (ако је пак свештеник, стоји), окренут Западу, а припремљеници стоје пред њим, окренути Истоку. Архијереј (или свештеник) их онда пита (ако их је много, у множини; ако је један, у једнини), овако говорећи:
              Ко си ти?
              А он одговара: Човек сам који је залутао од пута спасења, и веома сам помрачен јеврејским неверјем.
              Архијереј пита: Зашто си дошао светој Божјој Цркви, и шта од ње желиш?
              Одговара: Дошао сам светој Божјој Цркви да се од ње вери научим, и желим да јој се присјединим.
              Архијереј пита: Вера шта ће ти дати?
              Одговара: Живот вечни.
              Архијереј говори:
              Ако хоћеш да имаш живот вечни, ти мораш неизоставно да држиш веру православну. А вера православна је ово: да Бога у Тројици, и Тројицу у Јединици исповедаш и  поштујеш, не сливајући Лица, нити раздељујући суштину. Уз ово исповедање вере неопходно је, ради добијања вечног живота, да верујеш и исповедаш оваплоћење Господа нашег Исуса Христа, који је Бог и човек - Бог је, јер је од Оца рођен пре свих векова; човек је, јер је од Мајке рођен на крају векова: пострадао је телом ради спасења нашег, васкрсао је трећег дана из мртвих, узнео се на небо, и седи с десне стране Бога Оца Сведржитеља, одакле ће доћи да суди живима и мртвима; и при доласку његовом сви ће васкрснути са телима својим, и даће одговор  за дела своја; и који су чинили добро ући ће у живот вечни, а који су чинили зло отићи ће у огањ вечни. То је вера једне, свете, саборне и апостолске Цркве. Њу проповедаше божанствени Апостоли, и научише све народе да тако верују. Њу исповедаше свети Мученици, и крвљу својом запечатише. Њу и богоносни Оци светих седам Васељенски и Помесних сабора одјавише и утврдише. Ко њу не буде до краја свог живота верно и чврсто држао, не може бити спасен. Поред овог исповедања и тачног држања вере мораш држати и заповести Господње, које нам је Господ Бог предао. У Десетослављу и Еванђељу; укратко овим речима изражене: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мишљу својом; и ближњега свог као себе самог. О овим двема заповестима виси сав закон и пророци. И испуњене заповести Господње називају се хришћанским врлинама. Није доста хришћанину да има само праву веру без добрих дела: јер је вера без добрих дела мртва, као што су и добра дела без праве вере мртва, и ништа не користе;  но ко право верује, треба увек да се клони од свакога зла и чини добро. Стога дакле и ти, пошто желиш да будеш правоверни хришћанин, и да живот вечни наследиш, треба да верујеш овако како изложисмо, и да одбациш сва рђава дела, и да се увек клониш од  њих и уздржаваш, јер погубљују душу. А корење свих рђавих дела ово је: гордост, грамзивост, свака телесна нечистота, завист, преједање и пијанство, гнев и леност за слављење Бога и сваког добра дела. Који ово чине, не могу наследити царство небеско. А ти ако желиш да будеш  наследник царства небеског, ове грехе побеђуј овим врлинама и у себи искорењуј: гордост - смирењем; грамзивост - жалостивошћу и милостињом; нечистоту - чистотом; завист - љубављу и милосрђем; преједање и пијанство - постом и умереним једењем и пијењем; леност - ревносном побожношћу и добрим  молитвама и сваким благочешћем. Искоренивши на тај начин  греховно корење, моћи ћеш се лако уклонити и од свих грана њихових.
              Кад ово заврши, архијереј (или свештеник) пита га овако:
              Желиш ли ову свету непорочну хришћанску веру да истински од срца примиш, и да јој се учиш, и да је неотступно све до краја живота свога држиш, и да се у свима хришћанским врлинама обучаваш и да у њима до смрти боравиш?
              А он одговара:
              Желим истински и од свега срца и обећавам да се у овој светој вери и у хришћанским врлинама обучавам, и да благодаћу Божјом и у вери и у врлинама све до смрти своје боравим.
              Архијереј му говори:
              Преклони колена своја пред Господом Богом нашим.
              И он преклања колена пред црквеним вратима, прекрстивши  руке на грудима. Архијереј му три пута десницом осењује главу  крсним знаком, говорећи:  У име Оца и Сина и Светога Духа.
              Клир: Амин.
              Архијереј стојећи чита над њим молитву првог оглашења:
Б лагословен си Господе Боже, Оче Господа нашег Исуса Христа, који од свих народа изабираш себе људе одабране, ревнитеље  добрих дела, - Ти и сада благослови овог слугу твог (име) који је  дошао светој Цркви твојој, и отвори му духовне очи срца за схватање дивних чудеса твојих; отвори му уши за слушање твојих божанских речи, и приброј га оглашеним људима твојим, да би се  у погодно време удостојио бање рођења и одеће бесмртности.
              И опет трипут осењује главу његову крсним знаком, говорећи:
              У име Оца и Сина и Светога Духа.
              Клир: Амин.
              И возглашава архијереј, говорећи:
              Име његово нека буде записано у оглашене.
              И опет се моли над њим овом молитвом:
Ти Господару Боже Оче, послао си спасење свету Светог Сина Твог, да испуни сву вољу твоју; Ти си избавио душу слуге твога од нечастивога, Ти је и просвети и упути освећењу у Христу Твом, и немој допустити ни једном духу зломе да борави у њему. јер си Ти једини избавитељ рода нашег, и Теби славу и благодарење  приносимо, са јединородним Твојим Сином, и с пресветим и благим и  животворним Твојим Духом, сада и  увек и у векове векова.
              Клир: Амин.
              И одмах га архијереј поверава искусном свештенику, и наређујем му да га научи Символу свете вере, то јест: Верујем у једнога  Бога.... и Молитви Господњој, тојест: Оче наш.... и псалмима, и другим хришћанским молитвама Богу и Светима његовим, нарочито  Пресветој Богородици, и добродетељном животу.
              И свештеник га узима, и назове га својим духовним сином. И овај четрдесет дана (или колико одреди свештеник према духовним стању његовом) проводи у  посту и молитвама; и долази на све дневне и ноћне црквене службе, остаје на њима од почетка до краја, молећи се са сузама врло брижљиво скрушена срца за опроштај грехова својих, да би се удостојио примити свето крштење. Он стоји пред црквеним вратима, тојест у паперти црквеној, са сваком побожношћу. А свештеник га са усрдном ревношћу поучава сваки дан светој вери, заповестима Господњим; показује му силу светог крштења и осталих светих тајни; а наређује му да се и дома моли коленопреклоно, упражњавајући сваког дана што чешће сву  молитву: Господе Исусе Христе Боже наш, помилуј ме грешнога, - и остале кратке молитве. Исто тако, често га и подробно испитује и  са сваком тачношћу проверава да ли истински или преварно приступа светој вери. Тачно и добро у свему испитан и проверен и вери светој и молитвама и васцелој хришћанској побожности научен,  овако се оглашује.
                                                  Оглашење прво

              На једну седмицу пре но што се наврше четрдесет дана, пред  вечерње или после вечерње, архијереј, ако он ово врши, меће на  себе преко мандије епитрахиљ, омофор и митру (ако пак свештеник, облачи епитрахиљ и фелон), клања се три пута пред светим престолом, целива и излази из олтара читајући или певајући са клиром псалам 8 (стр. 288).
              Када дођу до црквених врата, и пошто се заврши псалам, ако је епископ, седа на седиште припремљено на црквеним вратима,  окренут Западу (ако је свештеник, стоји), а оглашени, ако је један, или многи, стоје пред њим у паперти, окренути Истоку. Архијереј или свештеник говори му:
              Ето чедо, дани твога испитивања, обучавања и оглашавања смањују се и приближавају крају. Стога те треба не само посебно  поучити и испитати да ли заиста из чисте љубави према Господу нашем Исусу Христу приступаш и ради спасења своје душе, и да  ли истински а не преварно желиш да будеш православни  хришћанин, него си дужан да се и пред целом Црквом одрекнеш свога ранијег безбоштва у коме си био, и да га прокунеш, а да веру православну јасно исповедиш. Ако си дакле готов на ово, одговарај потпуно искрено на свако моје питање, стојећи пред Господом Богом.
              Пошто епископ то рекне, овако га пита.
              Најпре те питам, да ли се одричеш, као богопротивних и душегубних, свеколиког безбоштва и свих јеврејских сујеверја и  басни, и свих њихових богоборних хула, проклетства и напада на  Господа Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа, истинског Сина  Божјег, па пречисту Мајку његову, и на све Свете његове, и на све хришћане; и да ли их одбацујеш?
              Одговара:
              Одричем се и одбацујем их.
              Архијереј пита:
              Одричеш ли се обрезања, празновања суботе, празника пресних хлебова, и свих јеврејских празника, и свих прања, и јела и  пића, и свих обреда Старог Завета, као већ прошлих и бескорисних.
              Одговара:
              Одричем се свега тог старозаветног као већ прошлог.
              Архијереј пита:
              Одричем се целокупног богопротивног учења књиге зване Талмуд, које измислише христомрзитељски равини јеврејски; усто и свих њихових, на Свето Писмо, богохулних древних и садашњих тумачења, учења, и басни, које против Господа Исуса Христа, и свих Светих његових, и против свих хришћана измишљају, пишу и уче; и да ли их одбацујеш?
              Одговара:
              Одричем их се и одбацујем их.
              Архијереј пита:
              Одричеш ли се лажнога месије, тојест антихриста, названог од пророка Данила мрзошћу опустошења, кога Јевреји чекају и који ће по дејству ђавола доћи; и да ли се одричеш њега и свију који чекају његов погубни долазак?
              Одговара:
              Одричем их се и одбацујем их.
              Архијереј пита:
              Јеси ли се истински одрекао целокупног христомрзитељског неверја јеврејског, свих њихових хула, обичаја и богомрских басни,  и целокупног лажног учења њиховог; и пљујеш ли на њих?
              Одговара:
              Одрекао сам их се и пљујем на њих.
              Архијереј пита:
              Желиш ли да се истински, без икакве сумње и притворства, свом душом својом и свим срцем својим присјединиш Господу и  Богу нашем Исусу Христу, и верујеш ли у Њега као истинитог Сина Бога живота?
              Одговара:
              Желим да се истински, без икакве сумње и притворства, свим срцем својим и свом душом својом присајединим Господу и Богу Исусу Христу, и верујем у Њега као у истинитог Сина Бога живога.
              Архијереј онда устаје и говори:
              Благословен Бог који хоће да се сви људи спасу и дођу у познање истине, благословен вавек.
              Ђакон говори:
              Оглашени, главе своје приклоните Господу.
              Клир: Теби, Господе.
              Архијереј чита над њим ову молитву:
Б оже, Боже наш, Творче и Градитељу свега, Ти хоћеш да се сви спасу и дођу у познање истине, погледај на слугу свога оглашенога, и избави га од сваке прелести и замки противника, и  позови га у живот вечни, просвећујући му душу и тело, и присаједињујући да словесном стаду свом, у коме се свето Име Твоје призива. Да и он с нама слави пречасно и величанствено Име твоје, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова.
              Клир: Амин.
              После молитве архијереј седне, и држи поуку оглашеноме, поучавајући га вери и разним потребним за спасење стварима, које су претходно споменуте. А кад заврши поуку, благосиља га и отпушта. Затим архијереј улази у олтар, свлачи са себе свештеничко одјејање, и одлази дома.
                                                    Оглашење друго
              Другога дана, када дође време, пред вечерње или после вечерња, архијереј чини исто што и јуче, улази у олтар, и са клиром излази из олтара, певајући или читајући псалам 23 (стр. 110).
              И пошто дође на исто место на које и јуче, архијереј седа на своје место, и говори оглашеноме овако га питајући:
              Јеси ли се истински одрекао свеколиког христомрзилачког неверја јеврејског, свих хула, обичаја, обичаја и богомрских басни, и целокупног лажног учења њиховог против Христа Бога нашег, и одричеш ли их се и сада исто тако, и пљујеш ли на њих?
              Одговара:
              Истински их се одрекох, и сада их се исто тако одричем, и  пљујем на њих.
              Архијереј пита:
              Присаједињујеш ли се истински, без икакве сумње и притворства, свом душом својом и свим срцем својим једином истинитом у  тројици Светој слављеном Богу; и верујеш ли у Њега?
              Одговара:
              Присједињујем се истински, и верујем у Њега.
              Архијереј пита:
              Исповедаш ли да је Отац, Син и Дух Свети један Бог, по суштини нераздељив, а по Лицима раздељив; и верујеш ли у Њега, клањаш ли се Њему?
              Одговара:
              Исповедам, верујем у Њега, и клањам се као Творцу и Спаситељу моме.
              И одмах чини метаније до земље, и опет устаје.
              Архијереј пита:
              Верујеш ли и исповедаш  ли, да Господ наш Исус Христос, истинити и јединородни Син и Логос Божји, рођен од Оца пре свих векова, сиђе на земљу ради спасења људи, и дејством Светога Духа оваплоти се од Приснодјеве Марије, и истински постаде човек, не  отступивши од свога Божанства, и у једној Испостави, а у двема  природама, непомешано, неизменљиво и несливено - бог истинити  и човек истинити?
              Одговара:
              Тако верујем, и тако несумњиво исповедам.
              Архијереј пита:
              Верујеш ли да Господ  наш Исус Христос ради спасења људског пострада телом, не под морањем него добровољно, и истински а не привидном, Божанством пак остаде нестрадалан; да истински као човек умре, и би погребен, и трећег дана силом Божанства свог васкрсе,  и са телом се на небо узнесе, и седе с десне стране Бога Оца; и да ће отуда опет доћи да суди живима и мртвима, и да ће  царовати вавек, и царству његовом неће бити краја?
              Одговара:
              Све ти тако верујем и од срца истински исповедам.
              Архијере пита:
              Верујеш ли и исповедаш ли да је Господ наш Исус Христос на божански начин озаконио свету тајну Евхаристије, и да се ми у њој под видом хлеба и вина причешћујемо самим телом и крвљу  Његовом, и тиме постајемо истински чланови Цркве његове, добијамо опроштај грехова, освећење душе и тела, и бивамо наследници вечнога живота?
              Одговара:
              Верујем, и од срца истински тако исповедам, и сам желим да се Божанским тајнама овим причестим.
              Архијереј пита:
              Верујеш ли да је тајна светога крштења, које желиш да се удостојиш, истинско очишћење од свих грехова, и духовно рођење, и  од сина погибли прави сина Божјег и наследника царства небесног, вером онога који се крштава?
              Одговара:
              О светом крштењу тако верујем и исповедам, и сам усрдно желим да га се удостојим.
              Архијереј пита:
              Верујеш ли да се пречиста Дјева Марија, која је телом родила Христа Бога нашег, с правом назива Богородица; и да ли због тога по благодети часнија и узвишенија од Херувима и Серафима; и да се као Мајка, која има велику слободу према Сину свом и Богу нашем, моли за нас и умилостивљује Га према нама; и да је стога треба већма од свих Светих поштовати, клањати јој се, и побожно је призивати да се моли за нас?
              Одговара:
              Све ово пресветој Дјеви Марији тако верујем, и тако исповедам; и поштујем је као Божју Мајку, и клањам јој се, и побожно је призивам да се моли за мене.
              Архијереј пита:
              Верујеш ли да су Апостоли, Пророци, Мученици, Учитељи, Исповедници и Преподобни, и сви Свети, који су Христа Бога проповедали, и Њему угодили, које света Црква поштује и на молитву призива, заиста верне и свете слуге и служитељи Божји, и пријатељи и угодници његови, и да се веселећи се у небеским дворима,  свагда моле за све хришћане; и да су због тога достојни да их сви верни чествују и призивају?
              Одговара:
              О свима Светима Божјим тако верујем, и поштујем их као свете пријатеље и служитеље и верне слуге Божје, и на молитву их призивам.
              Архијереј пита:
              Верујеш ли, и исповедаш ли , да четири Еванђеља, и цело Свето Писмо Новог Завета, јесу Писмо Духом Светим састављено и богонадахнуто и Богом дато; и да и га свето и спасоносно примаш; и да ли га целиваш; и да ли се одричеш оних који га не примају и безбожно хуле на њега?
              Одговара:
              Верујем и исповедам да су четири Еванђеља и сви апостолски списи Новог Завета богонадахнуто и Свето Писмо; поштујем их и целивам, и одричем се оних
који их не примају и хуле на њих.
              Архијереј пита:
              Верујеш ли, и исповедаш ли, да су света и душеспасоносна сва апостолска и светоотачка предања, и свете тајне црквене, и сви благочестиви хришћански обичаји и молитве, које света саборна православна Црква држи као сагласне речи
Божјој; и да ли их примаш?
              Одговара:
              Верујем и исповедам да су сва света и душеспасоносна, и примам их.
              Архијереј пита:
              Верујеш ли, и исповедаш ли, да Крст Господа нашег Исуса Христа, на коме Он би распет телом, и изврши наше спасење, није више оруђе проклетства и смрти, него знамење слободе и вечнога живота и победе над ђаволом и над смрћу; и да његово знамење и  изображење, силом на њему распетога Христа, прогони ђаволе, и избавља и ослобађа верне од замки и мрежа ђаволска?
              Одговара:
              Тако о Крсту Господњем верујем и исповедам, и овим спасоносним знамењем наоружавам себе против свих ђаволских замки; и  верујем да ће ме избавити од њих сила распетог на Крсту Христа Бога нашег.
              Говорећи ово, осењује себе крсним знаком.
              Архијереј пита:
              Да ли часне иконе, које изображавају јављање људима Бога Логоса по телу, и Пречисту Богородицу која Га је нетљено родила, боговидне Анђеле и све Свете, као оне које изображавају прволикове, и достојне поштовања, примаш, поштујеш, целиваш; и да ли  се одричеш свих оних који их безбожно називају идолима?
              Одговара:
              Часне иконе које изображавају оваплоћење Бога Логоса, Пречисту Богородицу, и све Свете, као достојне поштовања  примам, поштујем и целивам, и одричем се као безбожника свих оних који их не  примају, нарочито оних који их идолима називају.
              Архијереј пита:
              Да ли све ово од свег срца, и од све душе и слободне воље своје истински ради спасења душе своје тако исповедаш, и искрено хришћанској вери  приступаш, и желиш да се удостојиш спасоносног крштења?
              Одговара:
              Истински све од свег срца и од све душе и од све слободне воље своје што исповедих, исповедам, и обећавам да ћу исповедати све до краја живота свога, и без икаквог притворства приступам хришћанској вери, и желим да се удостојим спасоносног крштења.
              Архијереј говори:
              Ако је заиста тако, као што си рекао пред Господом Богом, коме си прибегао, потврди и заклетвом пред целом Црквом.
 
              И он , ако уме да чита, држећи хартију у руци чита; ако је пак неписмен, онда његов кум, или један од клирика, чита реч по реч, а он за њим изговара све то:
              Ја (име), који данас из јеврејства приступам хришћанској вери, пред свевидећим и свезнајућим Господом Богом кога сад истински исповедих, и пред његовом светом Црквом истински исповедам, и ово моје вероисповедање заклетвом потврђујем, да се одричем јеврејске вере, и свих јереси и хула, и приступам истински спасоносној хришћанској вери, не због неке опасности, или нужде, или страха, или сиромаштва, или дуга, или користољубља, или преваре неке, или одговорности неке пред једновернима, или неког потајног прикривеног разлога; и тако што исповедих исповедам и верујем; хришћанској вери приступам, и хоћу да будем хришћанин, и желим да се удостојим светога крштења, побуђен самом истином хришћанске вере, само ради спасења душе своје, љубећи свом душом и срцем својим Христа Бога Спаситеља, и  тачно знајући да ће пропасти сви који не верују у Христа Господа, истинитог Сина Божјег. Ако пак због неког од поменутих разлога ово преварно и притворно исповедам, а не приступам Христу Господу са свесрдном и искреном вером, и сада се само претварам да  сам хришћанин а затим ћу се одрећи хришћанске вере и опет  вратити јеврејској христомрзилачкој вери, и учестововати у њиховим хулама, молитвама, постовима, празницима и јелима, и кришом разговарајући са њима хришћанство ружити, а не нарочито се клонити њих и јавно изобличавати њихову безбожност, нека падну на мене сада и у све дане Бога живота, сва проклетства која Мојсије исписа у Књизи Поновљених закона, и дрхтавица Кајинова и губа Гијезијева; и усто нека неизоставно будем подвргнут казнама грађанских закона и суду Божјем, амин.

              Одмах архијереј говори:
              Благословен Бог који хоће да се сви људи спасу и дођу у познање истине, благословен вавек, амин.

              Ђакон говори:
              Оглашени, главе своје приклоните Господу.
 
              Клир: Теби Господе.

              Они приклањају главе, и кад ђакон рекне: Господу се помолимо, и клир: Господе помилуј

              Архијереј чита над њим ову молитву:
Боже велики, узвишени и славни, Ти си прву таму осветлио речју уста својих, и послао у свет јединородног Сина свог очишћење грехова наших; Ти седиш на Херувимима, и славе Те Серафими; Теби се клања свако колено оних који су на небу и на земљи и у преисподњој, и сваки Те народ исповеда као цара;Ти си сабрао заблуделе  овце у стадо Спаситеља нешег Исуса Христа; и  Ти обраћаш грешника са преварног пута његовог; Ти сам обрати и  све слуге твоје (или: и овог слугу твог) (име) к светлости вечној;  дозови их од прелести ђавоље у благоразумност јединородног Сина Твог; утврди срце њихово у вери и љубави Христа Твог; даруј им удела и наслеђа у Цркви твојој. Јер си Ти Бог наш, и осим Тебе другога не знамо, и Име Твоје именујемо; јер си свагда и у свима благословен Бог наш, и јединородни Твој Син, и Дух Твој пресвети, сада и увек и у векове векова.

              Клир: Амин.

              Архијереј, пошто трипут осени крсним знаком главе  оглашених, седа на своје седиште, и поучава их вери, и врлинама, и хришћанском животу. А кад заврши поуку, устаје и окреће се Истоку. Ђакон рекне: Господу се помолимо, и клир: Господе, помилуј. И он чита ову молитву:
Боже велики, и страшни, и свети, и човекољубиви, Ти си нас удостојио да и у овај час станемо пред неприступачном славом твојом ради певања и слављења чудеса твојих, очисти нас грешне  и недостојне слуге твоје од сваке скверне тела и духа, и подај нам благодат да Ти  скрушена срца смерно принесемо трисвето славословље и  благодарност за велике твоје дарове које си нам подарио, и стално нам дарујеш. Опомени се, Господе, немоћи наше и ових слугу твојих (или: овог слуге твог)  које призиваш познању Тебе, јединог истинитог Бога Оца, и Твог јединородног Сина Господа нашег Исуса Христа, и пресветог и животворног Твог Духа; и немој погубити ни њих ни нас са безакоњима нашим, него сатвори велику милост с њима и са смерношћу нашом, да бисмо, избегнувши таму греха, ходили у светлости правде, и обукавши се у  оружје светлости, остали поштеђени од сваке замке нечастивога, и  смело славили за све Тебе, јединог истинитог Бога беспочетног Оца, са једносушним и са беспочетним Твојим Сином, и пресветим сајественим Твојим Духом, сада и увек и у векове векова.

              Клир: Амин.
              Пошто архијереј заврши све ово, одлази у олтар, свлачи свештено одјејање, и одлази дома..

                                                    Оглашење треће
              Кад дође време да се оглашени одрекну Сатане и сједине са Христом, и да се удостоје божанског рођења, ако је света  Четрдесетница, онда се ово оглашење њихово врши на Велику  Суботу, ако је пак у друге дане онда пошто се наврше четрдесет дана.
              Архијереј, или за ово одређени свештеник, долази пред свету литургију; и ако сам архијереј има намеру да служи, дошавши у цркву, чита пред светим дверима прописане молитве, целива свете иконе, и обично се на амвону облачи у целокупно свештено одјејање (ако је пак свештеник све ради као што је прописано).  А ако архијереј сам не буде литургисао, облачи се у олтару у целокупно свештено одјејање, клања се пред светим престолом (као и  прошлих дана), целива га, и излази са  клиром, певајући псалам 42.
              Као што кошута тражи потоке, тако душа моја тражи тебе, Боже! Жедна је душа моја  Бога, Бога живога, кад ћу доћи и показати се лицу Божјем? Сузе су ми хљеб дан и ноћ, кад ми сваки дан говоре; где је Бог твој?  Душа се моја прољева кад се опомињем како сам ходио сред многога људства, ступао у дом Божји, а људство празнујући пјеваше и подвикиваше. Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу га још славити,  спаситеља мојега и Бога мојега. Клонула је у мени душа за то што те помињем у земљи Јорданској, на Ермону, на гори малој.  Бездана бездану дозивље гласом слапова твојих; све воде твоје и вали твоји на мене навалише. Дању је јављао Господ милост своју, а ноћу му је пјесма у мени, молитва Богу живота мојега. Рећи ћу Богу, граду својему; за што си ме заборавио? за што идем сјетан од пакости непријатељеве? Који ми пакосте, пребијајући кости моје, ругају ми  се говорећи ми сваки дан; гдје ти је Бог? Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу га још славити,  спаситеља мојега и Бога мојега.
              Дошавши на амвон, клања се према Истоку, и благосиља људе крстолико. Ђакон рекне: Пазимо! Архијереј говори: Мир свима. Клир: И духу твоме. И одлази к вратима цркве, седа на место на коме је и раније седео, а пред њим стоје оглашени, боси и гологлави, окренути Истоку, и он им говори:
              Стојте са страхом, прекрстите се, отпашите се и свуците се. И ђакони им отпасују појасе, и свлаче им хаљине, и само у доњој хаљини приводе их архијереју. И кад стану пред архијерејем са  рукама спуштеним доле, архијереј им трипута осењује крсним знаком чело и груди, ставља им руку на главу, говорећи:
              Господу се помолимо.
              (И онда све по реду: види стр. 9 - 14).
              После тога архијереј седа и говори оглашенима (ако их је много - у множини, ако је један - у једнини):
              Ето, одрекосте се ђавола и сјединисте се са Христом, обавеза се написа, Господар је има на небесима. Пазите дакле да обете потпуно сачувате, јер ће ова ваша обавеза у дан Суда пред оним страшним судиштем и праведним Судијом стати пред савест вашу, и тада ћете имати дати одговор за веру, наду и љубав: да ли тако веровасте до краја свога живота; да ли наду своју полагасте на Бога, коме сада прибегосте; да ли гладнога нахранисте, жеднога напојисте, нагога оденусте, сужња ослободисте, болнога посетисте,  странца у дом уведосте, и мртвога сахранисте, јер су ово телесна дела љубави. А духовна су ова: да ли онога што греши исправисте и речју и примером; да ли неукога научисте; да ли онога што сумња добро посаветовасте; да ли се за ближњег молисте; да ли  тужног утешисте; да ли неправду кротко поднесте; да ли  дужности испунисте; и да ли слична овима добра дела сатвористе. Јер је дужност хришћанске праведности не само побожно веровати,  него се и клонити од зла, тојест од греха, и  творити добро. Пазите дакле да се не посрамите на оној страшној позорници целога света,  немајући брачну одећу, тојест успех у врлинама којима се душа украшава.
              Тада ће се силе небеске покренути; и сва природа људска биће страшно испитана и суђена; и претстаће с трепетом сва анђелска мноштва, арханђелске војске и чинови Вишњих Сила; и потећи ће  огњена река, и јавиће се неуспављиви црв и тама најкрајња, да  муче грешнике. Стога се овде постарајте док времена имате, да постигнете успех у вери и у врлинама. Јер ће вам вера и добра дела  притећи тамо у помоћ, и избавити вас вечних мука: осим њих нико други и ништа друго не може вам тамо помоћи. Ономе који је овде у опасности помажу имања, сродници и пријатељи, и красноречивост; а тамо ништа од тога не може помоћи, јер ћемо предстати наги и од свих осуђени, и немоћни да се бранимо. Ако поред истинске вере буду добра дела, оправдаће нас; ако пак зла, осудиће нас; јер без добрих дела вера је мртва, као и дела без вере. Стога пазите да најбрижљивије потпуно сачувате обете.
              Одрекосте се ђавола, и свих његових анђела, као поглавара и  сродника свакога зла. Стога му се чврсто у свему противите; и јуначки се с њим борите; и силом Христовом, с којом се сјединисте,  побеђујте га. Одрекосте се свих дела његових, тојест грехова. Стога немојте пожелети да се опет делима ђаволским вратите, и будући већ слободни од робовања њему, да му се грешећи, дате у ропство: јер ко чија дела чини ономе је слуга. Одрекосте се сваког служења Сатани, а то је: враџбина, бабских бајања, мађијских лечења, врачања, општења и мољења с неверницима и с јеретицима, и других који се противе слави и  истинском служењу Божјем.

              Чувајте се дакле, и  од свега овога далеко бегајте, дан и ноћ у светости и праведности са сваком ревношћу служите Богу живоме и истинитоме, са којим се сјединисте, са страхом и трепетом  градећи своје спасење. У свима потребама и невољама својим подижите руке своје к Њему; Њему се са вером молите; Њему прибегавајте; Њега призивајте; Њему јединоме служите; јер осим Њега нема Избавитеља. Он ће вас услишити; Он ће вас помиловати; Он ће вас заштитити, и сва ваша добра искања испунити; јер је дарежљив и милостив, и добар је према свима који Га истински призивају, и чини по вољи онима који Га се боје.
              Одрекосте се васцеле гордости ђаволске, а то је: играња, махнитог весеља, ружних песама, непристојних и смехотворних  разговора, од којих долазе пијанства и блуд, и свих таштих призора који скрећу ум од богомислија на свако зло и богопротивно дело и  спречавају га да увек гледа Господа пред собом. А ви, драги моји, чувајте се од свега тога и бегајте, и у молитвама и псалмима и песмама духовним свагда прослављајте Господа. Место будаластих игара нека вам буду стајања на молитвама, и метанија; место махнитих весеља и ружних песама - црквене песме и молитве; место  рђавих разговора - слушање и читање Светога Писма; и место  таштих  призора - размишљање о Божјим доброчинствима, и  проучавање у њима; и разговарање о Божјим заповестима са побожним људима. Јер ове ствари ум људски окриљују и узносе к Богу, и сједињују с Њим.
              Пазите дакле да се нађете као они који се не само речима него и делима одричу ђавола, и свих анђела његових, и све гордости његове, јер непријатељ наш ричући као лав  иште кога би прогутао, и мотри и на речи и на помисли и на подвиге и на делатност, да би  вас могао на суду упропастити. Али ви се овако против њега наоружајте: да бисте му се у свему јуначки супроставили, товите свагда вољу Божију благу, благоугодну и савршену, како бисте  представши непостиђени у дане непристрасног суда Христовог,  чули онај његов благословен и божанствени глас: Ходите благословени Оца мога, примите царство које вам је приправљено од  постања света. Нека све нас благодаћу својом удостоји да њега  добијемо, молитвама Пресвете Богородице и свих својих Светих, амин.
              После тога архијереј устаје, пружа им крај омофора који они прихватају десном руком, и уводи их у цркву говорећи:
              Уђите у свету Божју цркву, и примите божански, наднебесни благослов од Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа, и имајте удео са Њим и са свима Светима Његовим вавек, амин.
              Ако је пак један оглашени, говори у једнини: Уђи у свету......итд.
              Пошто уђу у цркву и стану у средини цркве он им говори:
              Подигните руке своје увис.
              И пошто их подигну, архијереј се окреће на Исток, и говори:
              За уређење целог света, за благостање светих Божјих цркава, и за сједињење свију, и да Господ Бог наш све невернике обрати познању истине, и да их просвети светлошћу своје благоразумности рецимо сви: Господе, услиши и помилуј.
              Клир: Господе, помилуј (трипут).
              За благоверног и христољубивог господара и краља нашег (име) за сав двор његов и војску, и за све христољубиве људе, рецимо сви: Господе, услиши и помилуј.
              Клир: Господе, помилуј (трипут).
              За спасење душа наших, и да ускоро сатре Сатану под ноге наше, рецимо сви: Господе, услиши и помилуј.
              Клир: Господе, помилуј (трипут).
              Да се овај град, и сваки град и крај, и они који с вером живе у њима, сачувају неоштећени, чврсти и непобедиви, и од сваке љуте напасти, рецимо сви: Господе, услиши и помилуј.
              Клир: Господе, помилуј (трипут).
              Возглас: Јер си милостив и човекољубив Бог, и Теби славу узносимо Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.
              Клир: Амин.
              После тога, окренувши се оглашенима, ђакон говори:
              За браћу нашу што се припремају за свето просвећење, и за њихово спасење, верни, Господу се помолимо.
              Клир: Господе, помилуј.
              Да их Господ Бог наш утврди и укрепи.
              Клир: Господе, помилуј.
              Да их просвети и просвећењем разума и побожности.
              Клир: Господе, помилуј.
              Да их удостоји бање препорода, опроштаја грехова и одеће нетрулежности.
              Клир: Господе, помилуј.
              Да их роди водом и Духом.
              Клир: Господе, помилуј.
              Да им подари савршенство вере.
              Клир: Господе, помилуј.
              Да их уврсти у своје свето избрано стадо.
              Клир: Господе, помилуј.
              Спаси, помилуј, заштити и сачувај њих и нас, Боже, благодаћу својом.
              Клир: Господе, помилуј.
              Онда ђакон говори: Господу се помолимо.
              Клир: Господе, помилуј.
              Архијереј, окренувши се оглашенима, чита громко ову молитву (ако их је много у множини; ако је пак један, у једнини):
Владару Господе Боже наш, Ти си дозвао светом просвећењу твом слуге твоје (име), удостој их ове велике благодати своје, сједињења са Христом Твојим, спери њихову скверну и роди их за  живот вечни, и усаврши их силом Светога Духа Твог.

              И одмах ђакон говори:
              који су за просвећење, приступите да се руке ставе на вас и да добијете благослов.
              Пошто они приђу, архијереј ставља руке своје на свакога од њих (били људи или жене), говорећи ову молитву:
Боже Спаситељу наш који хоћеш да се сви људи спасу и дођу у познање истине, и да у срцима нашим засија светлост знања,  оне што се сада добро припремају за свето просвећење, удостој бесмртног дара твог, и присаједини их својој светој, саборној и апостолској цркви.
              Онда  возглашава: Јер је твоје да нас милујеш и спасаваш, Боже наш, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.
              Клир: Амин.
              И улази у олтар, и клања се пред светим престолом. Ако архијереј жели да их сам крсти, одмах излази из олтара, испред њега иде сав клир и свећеносци са свећама, долази светој крстионици, и  обавља свету тајну крштења. А ако крштење одложи за сутрадан,  врши одмах уобичајени отпуст, и почиње света литургија.